Književno veče u čast Miloša Crnjanskog

Retke su književne večeri u kojima pisci koji čitaju svoja dela svesno odbijaju da budu u prvom planu, a ono što čitaju i pišu ne predstavljaju samo zarad sebe i svojih čitalaca, već i zbog svojih prijatelja iz prošlosti. Prijatelja koji su ih tokom života nadahnjivali i podučavali, sa kojima se nikada nisu rastajali i prijatelja bez kojih književnost, sasvim sigurno, ne bi bila ovoliko lepa.

Tako je bilo tog 29. novembra u Matici srpskoj, gde su nam Franja Petrinović, Nikola Malović, Vesna Kapor, Dejan Stojiljković i  Marko Krstić čitali svoja dela o Milošu Crnjanskom. Bez izrazite namere, naročitog plana ili nekog pređašnjeg dogovora, verovatno i sada nesvesni toga, oni su uspeli da kroz svoja izlaganja donesu po malo od svega onoga što je krasilo Crnjanskovo delo.

Počelo je sa Franjom Petrinovićem, najstarijim učesnikom književne večeri, a ujedno i predstavnikom mlade srpske proze, koja već odavno i nije tako mlada. Izašavši pred publiku, Franja Petrinović je, onako homerovski, frapetrovski i hiperboreovski svoju priču, ne slučajno obojenu motivima jeseni, umesto da čita, pripovedao i ostavio nas zapitane zašto se naručeno delo pisca-duha, Miloša Crnjanskog, vratilo na adresu sa koje je poslato.

Uz dramsku intonaciju Nikole Malovića u priči sa tri širine, njegovu teatralnost, simpatičnu drskost, duhovitost, kao i spremnost na obračun i dvoboj, skladno se slagala lirska apoteoza Vesne Kapor, kao i njen ironijski i duhovit otklon prema onome za čim masa žudi. “Hvala vam što ste umesto crnog petka, izabrali Maticu srpksu”, reči su kojima je Vesna otpočela svoj nastup.

Zajedno su ovo troje pisaca uspeli da učine živim, vidljivim i prisutnim mnogo elemenata zbog kojih su ličnost I delo Miloša Crnjanskog toliko posebni, a kako ono romaneskno ne bi izostalo, pomogao je nastup Dejana Stojiljkovića, pisca u čijem je detinjstvu, ne njegovom voljom i na njegovo veliko razočaranje, a kasnije i veliku sreću, Miloš Crnjanski zauzeo mesto namenjeno Stivenu Kingu.

Na samom kraju, Marko Krstić nam čita priču koju odlikuje biografsko-anegdotska atomsfera, čime bi beskrajni krug opisa koji se odnose na pisanje Miloša Crnjanskog mogao samo prividno da se zatvori.

 

Celokupnu atomsferu sa književne večeri, možete pogledati ovde: