СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ, рођен је у Суботици, 1973. године. 
Дипломирао, магистрирао и докторирао на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. 
Био је један од уредника у часопису Реч (1998/1999. године) и критичар за прозу дневних листова Политика и Вечерње новости. Повремено је објављивао и у часопису Нин. Функцију уредника Летописа Матице српске обављао је од 2013. до 2016. године. 
Добитник је награде „Милан Богдановић“ за најбољу новинску критику 2004. године. До сада је објавио следеће књиге књижевних студија и критика: Дегустација страсти (1998); На промаји (2007); Портрет херменеутичара у транзицији  (2007); Ко је убио мртву драгу (2009); Црњански Мегалополис (2011, награда „Исидора Секулић“); Књижевност и коментари (2017, награда „Лаза Костић“, награда „Ђорђе Јовановић“); Орфеј и запушач. Објавио је и романе: Форwард (2009, „Виталова“ награда); Ми избрисани (2013, награда „Меша Селимовић“), Велики јуриш (2018, награде „Светозар Ћоровић“ и „Јанко Веселиновић“). 
Запослен је на месту ванредног професора на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду.