Књижевно вече у част Милоша Црњанског

Ретке су књижевне вечери у којима писци који читају своја дела свесно одбијају да буду у првом плану, а оно што читају и пишу не представљају само зарад себе и својих читалаца, већ и због својих пријатеља из прошлости. Пријатеља који су их током живота надахњивали и подучавали, са којима се никада нису растајали и пријатеља без којих књижевност, сасвим сигурно, не би била оволико лепа.

Тако је било тог 29. новембра у Матици српској, где су нам Фрања Петриновић, Никола Маловић, Весна Капор, Дејан Стојиљковић и  Марко Крстић читали своја дела о Милошу Црњанском. Без изразите намере, нарочитог плана или неког пређашњег договора, вероватно још увек несвесни тога, они су успели да кроз своја излагања донесу по мало од свега онога што је красило Црњансково дело.

Почело је са Фрањом Петриновићем, најстаријим учесником књижевне вечери, а уједно и представником младе српске прозе, која већ одавно и није тако млада. Изашавши пред публику, Фрања Петриновић је, онако хомеровски, фрапетровски и хипербореовски своју причу, не случајно обојену мотивима јесени, уместо да чита, приповедао и оставио нас да размишљамо зашто се наручено дело писца-духа, Милоша Црњанског, вратило на адресу са које је послато.

Уз драмску интонацију Николе Маловића у причи са три ширине, његову театралност, симпатичну дрскост, духовитост, спремност на обрачун и двобој, складно се слагала лирска апотеоза Весне Капор, као и њен иронијски и духовит отклон према ономе за чим маса жуди. “Хвала вам што сте уместо црног петка, изабрали Матицу српксу”, речи су којима је Весна отпочела свој наступ.

Заједно су ово троје писаца успели да учине живим, видљивим и присутним много елемената због којих су личност и дело Милоша Црњанског толико посебни, а како оно романескно не би изостало, помогао је наступ Дејана Стојиљковића, писца у чијем је детињству, не његовом вољом и на његово велико разочарање, а касније и  велику срећу, Милош Црњански заузео место намењено Стивену Кингу.

На самом крају, Марко Крстић нам чита причу коју одликује биографско-анегдотска атомсфера, чиме би бескрајни круг описа који се односе на писање Црњанског могао привидно да се затвори.

Целокупну атомсферу са књижевне вечери, можете погледати овде: